Kuće bez meštana, inžinjeri bez posla, institucije bez odgovora: Da li sudbina meštana Krivelja zavisi od politike?

Na rubu nestajanja

Selo Krivelj nalazi se u istočnoj Srbiji i vekovima je živelo od rudarstva. Međutim, život u njemu je, kako kažu meštani, trajno promenilo miniranje bez dozvola i zagađenje vode i vazduha usled širenja rudarske proizvodnje. Urušene, napuštene kuće, kroz koje jedino prolazi promaja, postale su uobičajena slika širom Krivelja. Oni koji se pobune protiv ovog stanja rizikuju da izgube posao. Dok lokalne institucije ćute, one državne čvrsto žmure na nekontrolisano iskorišćavanje prirode. Ovo je priča o selu koje se bori protiv sopstvenog nestanka – doslovno pred našim očima.

Bila je 2013. godina. Milan Ćosić boravio je u jednoj od kuća na svom imanju. Njegov dan tekao je kao i svaki drugi. Međutim, mirno popodne u selu prekinula je neočekivana buka, koja je uznemirila i druge meštane. To je bila prva naznaka da Krivelj možda neće imati budućnost.

„Još dok je rudnik bio u rukama Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB), zbog širenja kapaciteta počela su svakodnevna miniranja terena. Tada se, od siline eksplozija, urušio krov na mojoj staroj kući. Srećom, u tom trenutku sam bio u kući preko puta, pa povređenih nije bilo“, priseća se Milan.

Nakon nemilog događaja obratio se rudarskoj kompaniji koja mu je za celokupnu štetu isplatila 38.000 dinara. Prema njegovim rečima, to nije bilo ni približno dovoljno da se bilo šta popravi.

„Nakon toga sam pisao nove dopise preko advokata. Odgovora nikad nije bilo. U međuvremenu, kako se rudnik proširio i od kada je RTB preuzela kompanija Ziđin, ta miniranja su dosta jača. To su maltene zemljotresi nekad i dva puta dnevno. Baš se oseća i nonstop se pitaš da li će plafon ili krov da ti se sruše na glavu. To je sada naš svakodnevni život“.

Kineska kompanija Ziđin Majning grup preuzela je 2018. godine većinski udeo u nekadašnjem RTB-u Bor, čime je počela nova era rudarenja u ovom kraju. Od tada se obim proizvodnje znatno povećao, a samim tim i broj miniranja u okolini.

Sa jedne strane, zvaničnici Ziđin Kopera ističu ulaganja u zaštitu životne sredine, uključujući nedavno ozelenjavanje 230 hektara rudarenjem degradiranih površina i sadnju oko 220 hiljada sadnica. Ipak, s druge strane, meštani Krivelja i okolnih sela sve češće ukazuju na posledice rudarenja – urušene kuće, zagađenu životnu sredinu i neizvesnost u pogledu budućnosti u svojim domovima.

Na ove navode meštana, kompanija Ziđin Koper ističe da nije utvrđena uzročno-poslednična veza između aktivnosti miniranja i prijavljenim oštećenjima na kućama.

„Iako je SZC upoznat sa takvim navodima, mora se naglasiti da do sada nije utvrđena uzročno-posledična veza između aktivnosti miniranja i prijavljenih oštećenja na kućama. Sve operacije miniranja se redovno prate, postavljeni su novi merni instrumenti“, navode iz kompanije.

Dodaju i kako SZC sa sigurnošću potvrđuje da se sve aktivnosti miniranja sprovode strogo u skladu sa važećim zakonima i propisima. Ipak, u slučaju postojanja materijalne štete, objašnjavaju i svoj način nadoknade.

„U trenutku kada se utvrdi postojanje neke materijalne štete, Komisija za procenu štete izlazi na teren radi uviđaja i zatim priprema izveštaj o predmetu. Na osnovu izveštaja komisije, nadležno odeljenje kompanije izrađuje sporazum o nadoknadi materijalne štete, koji se potpisuje sa oštećenom stranom kako bi se obezbedila pravovremena naknada“, objašnjavaju iz kompanije Ziđin Koper.

Ističu i kako komisiju čine kvalifikovani predstavnici kompanije i lokalne samouprave.

Plan preseljenja sela Krivelj

Ipak, rešenje za ovaj problem u teoriji postoji, pa su lokalne vlasti, u saradnji sa kompanijom Ziđin, garantovali meštanima plan preseljenja još u maju 2022. godine. Plan predviđa izgradnju novog naselja sa oko 900 kuća, namenjenog preseljenju stanovnika Krivelja i drugih zajednica ugroženih rudarskim aktivnostima. Međutim, više od tri godine kasnije, ništa se nije promenilo na bolje.

Prema rečima članice Saveta mesne zajednice Krivelj, Jasne Tomić, glavni problem u vezi sa planiranim preseljenjem sela proistekao je iz loše procene teritorije. Naime, lokacija nazvana Trujkanov potok, koja je bila predstavljena kao mesto budućeg naselja, zapravo se ne nalazi na predviđenoj teritoriji. Prava lokacija parcele za novo naselje je, kako Jasna navodi, Petlovo polje. Ova nejasnoća je dodatno zakomplikovala situaciju, a otvarila pitanje transparentnosti u procesu planiranja i pregovora.

Sa druge strane, kompanija Ziđin Koper tvrdi da je proces preseljenja Krivelja veoma složen i osetljiv i da se sprovodi u saradnji sa svim relevantnim institucijama. U saopštenju kompanije navodi se da je Vlada Republike Srbije formirala posebnu Radnu grupu čiji su članovi predstavnici Vlade, grada Bora, sela Krivelj i kompanije, kako bi se, prema njihovim rečima, obezbedilo učešće svih ključnih aktera u procesu.

Prema podacima iz dokumenta Programske osnove za pribavljanje imovine i preseljenje sela Krivelj, koji je izrađen u saradnji sa Institutom za arhitekturu i urbanizam Srbije i konsultantskom firmom Link 011, u Krivelju trenutno živi oko 545 domaćinstava — 305 u „zoni direktnog uticaja“ i 240 u „zoni indirektnog uticaja“ rudarskih aktivnosti.

„Kompanija je 2023. godine, odgovarajući na zahteve meštana, pristala da sprovede preseljenje celog sela Krivelj, kako bi se očuvale postojeće zajedničke veze. Stanovnici iz indirektne zone uticaja mogu sami odlučiti da li žele preseljenje ili da ostanu u svojim domovima“, navodi se u odgovoru koji smo dobili od kompanije.

Tokom 2023. godine održan je veći broj sastanaka sa Savetom mesne zajednice Krivelj, a prema tvrdnjama iz Ziđina, u oktobru iste godine usvojen je konačni nacrt Programskih osnova, usklađen sa međunarodnim standardima IFC PS5.

„U dokument su uključeni gotovo svi zahtevi i primedbe koje su izneli predstavnici Saveta mesne zajednice Krivelj“, saopštili su iz kompanije.

Nakon usvajanja dokumenta, 31. oktobra 2023. godine održan je referendum, na kome je, prema rečima Ziđina, većina meštana glasala za prihvatanje Programskih osnova.

Prema usvojenom planu, preseljenje obuhvata celokupno područje sela Krivelj, a stanovnici imaju mogućnost izbora između individualnog i grupnog preseljenja. Imovina će biti procenjena „bez amortizacije“, odnosno po punoj vrednosti zamene, dok će naknada za zemljište biti određena na osnovu tržišne cene koju utvrđuje Poreska uprava.

Kompanija Ziđin navodi da se u Programskim osnovama navodi i da će biti obezbeđeni uslovi za izmeštanje svih zajedničkih i javnih objekata — crkve, škole, kulturnog centra, biblioteke, sportskih terena i udruženja građana. Kažu da će novo seosko naselje biti osnovano u oblasti Trujkanov potok, na teritoriji Bora, između katastarskih opština Šarbanovac, Brestovac i Zlot.

Kompanija tvrdi da je ovo područje trajno zaštićeno od budućih rudarskih aktivnosti i da je Ministarstvo rudarstva i energetike već ugasilo prava istraživanja u toj zoni.

„Na ovaj način obezbeđuje se da meštani koji se budu preselili neće biti suočeni sa novim preseljenjem“, stoji u izjavi kompanije.

S druge strane, 20. septembra 2024. godine, Skupština Grada Bora usvojila je Detaljni plan regulacije za formiranje stambenih naselja na području Trujkanov potok (Bor br. 350-255/2024-I), čime je uspostavljena osnova za budući razvoj novog naselja Krivelj.

Takođe, Ministarstvo rudarstva i energetike je ugasilo prava na istraživanje za područje Trujkanov potok, čime je, prema navodima kompanije, osigurano da meštani koji se preseljavaju u novo naselje neće biti suočeni sa sekundarnim preseljenjem.

U junu 2025. godine, ažurirani Prostorni plan područja posebne namene Bor–Majdanpek (PPPPN) dobio je pozitivno mišljenje stručnog odbora Agencije za prostorno i urbanističko planiranje Republike Srbije, što je, prema Ziđinu, ključan korak ka početku realizacije preseljenja.

„Potpuno usvajanje plana očekuje se u roku od 12 do 18 meseci“, navode iz kompanije i dodaju da je cilj da se proces preseljenja sprovede u najkraćem mogućem roku, uz minimalan uticaj na zajednicu.

Ipak, iako su na papiru predviđeni jasni koraci, meštani Krivelja i dalje čekaju konkretne rezultate. Lokacija novog naselja nije fizički pripremljena, a rokovi se iz godine u godinu pomeraju. Dok institucije i kompanija govore o složenim administrativnim procedurama, stanovnici Krivelja strahuju da bi preseljenje moglo potrajati duže nego što iko od njih može da sačeka.

Netransparentnost u pregovaranju sa meštanima

Za mnoge stanovnike Krivelja pitanje preseljenja nije samo administrativno, već duboko lično. Oni ističu da razumeju državne interese, ali da ceo proces prate nejasno utvrđene procedure i netransparentnost. Prema njihovim rečima, izostali su prostorni plan novog sela i rešenje pitanja preseljenja groblja, dok se država i lokalna samouprava povlače iz procesa. Umesto njih, pregovore sa druge strane direktno sprovodi kompanija Ziđin Koper.

„Ostala je samo kompanija Ziđin koja pojedinačno pregovara sa svakim domaćinstvom o preseljenju, i mislim da to nije pravi način“, kaže Milan.

On potvrđuje da su mu predstavnici kompanije lično nudili preseljenje, ali ističe da nije ušao u dalju proceduru.

„Dolazili su iz kompanije, objasnili mi situaciju i ponudili opciju preseljenja. Uslovi su da agencije koje oni angažuju vrše procenu vrednosti imovine i na osnovu toga ponude novčani iznos. Nisam ulazio u dalju konverzaciju sa njima, kaže Milan objašnjavajući da nije dopustio da se kod njega išta meri.

Ističe i kako „ne planira da napusti svoju dedovinu, zemlju na kojoj su generacije njegove porodice živele i radile".

Kao dodatno osetljivo pitanje, među meštanima se pojavila i informacija da je kompanija otkupila zemljište na kojem se nalazi groblje. Na ovo pitanje iz kompanije Ziđin odgovorili su da SZC do sada nije kupio nijedno zemljište na kojem se nalazi groblje.

„SZC razume da je kupovina zemljišta na grobljima osetljivo pitanje, zbog čega koristimo priliku da kategorično izjavimo da su takve informacije netačne. Kompanija jeste vlasnik zemljišta na kojem se nalaze grobna mesta u selu Krivelj. Međutim, važno je napomenuti da je deo sela Krivelj ranije bio izmešten, a bivša kompanija RTB je otkupila to zemljište radi izmeštanja grobova, što je kroz pravno sledbeništvo postalo vlasništvo kompanije“.

Na pitanje ko zapravo sprovodi procene vrednosti imanja i kako se obezbeđuje da te procene budu fer i nezavisne, u kompaniji Ziđin Koper navode da je proces potpuno transparentan i zasnovan na dobrovoljnom dogovoru sa meštanima.

„U ovoj fazi, meštani Krivelja imaju nekoliko opcija: mogu da prihvate novčanu naknadu kroz transparentan, dobrovoljan i međusobno dogovoren proces sa kompanijom; mogu da odluče da sačekaju grupno preseljenje kada svi potrebni pravni postupci budu završeni; ili, ako žive u zoni indirektnog uticaja i žele da ostanu, mogu to da učine u skladu sa usvojenim Programskim osnovama“, navode iz kompanije.

Prema podacima Ziđina, od početka 2019. godine sprovode se dobrovoljne transakcije nekretnina sa meštanima Krivelja, pokrenute na osnovu njihovih formalnih zahteva. Cene zemljišta, kako navode, određene su prema zvaničnim referentnim cenama Poreske uprave za 2019. godinu, koje su u odnosu na 2018. godinu porasle i do 202 odsto, u zavisnosti od kategorije zemljišta.

„Za procenu vrednosti nekretnina kompanija angažuje tri sertifikovane nezavisne agencije — IPK, OVS i GZV — koje primenjuju metod 'pune zamenske vrednosti' predviđen u Programskim osnovama“, stoji u odgovoru kompanije.

Meštani koji nisu zadovoljni ponuđenim iznosima imaju pravo da odbiju ponudu i zadrže imovinu do eventualnog pokretanja formalnog procesa eksproprijacije.

„Do danas je više od 340 domaćinstava u Krivelju, što čini oko 62 odsto sela, prihvatilo ponude za dobrovoljne transakcije. Prosečna naknada po domaćinstvu iznosi oko 26 miliona dinara“, saopštavaju iz kompanije, ocenjujući da taj podatak „pokazuje podršku zajednice principima utvrđenim u Programskim osnovama“.

Iz Ziđina zaključuju da će nastaviti da primenjuju osnovne principe Programa dosledno i pravično za sve meštane tokom celog Projekta preseljenja Krivelja, naglašavajući da poštuju pravo vlasnika da sami odluče o svojoj imovini i uslovima preseljenja.

Radovi bez upotrebne dozvole

Dodatni problemi usledili su kada su počeli radovi na pregradnji Kriveljske reke i izgradnji kolektora kroz centar sela, u blizini škole. To je ujedno bio i povod prvog protesta, koji su meštani Krivelja organizovali u januaru 2023. godine.

„Protest je bio generalno zbog cele situacije u selu, ali naročito kad su počeli radovi oko brane i kolektora kroz centar sela, pored škole. Ovo je postalo maltene građevinska zona gde su nonstop prolazili teški kamioni i mašine, koje su ugrožavale bezbednost dece i meštana. Pravile su buku i ostavljale blato i haos na kolovozu“, navodi Milan.

Priču o nelegalnim građevinskim radovima Ziđina potvrđuje i članica Saveta MZ Krivelj Jasna Tomić, koja navodi da su u stalnim pravim sporovima sa pomenutom kompanijom.

Sa druge strane kompanija Ziđin Koper tvrdi da je na osnovu Rešenja br. 003361728 2024 Ministarstva rudarstva i energetike odobreno izvođenje rudarskih radova u okviru Dopunskog rudarskog projekta za proširenje površinskog kopa Veliki Krivelj.

Iako je prvobitni cilj protesta bio da se ukaže na nelegalne i opasne radove, pojavile su se glasine da kompanija planira da sruši sve kuće koje je do sada otkupila, kako bi podstakla preostale meštane da što pre brže prodaju svoja imanja. Meštani se glasno protive takvim najavama, navodeći da kuće ne mogu da se ruše dok selo još uvek živi i dok ljudi u njemu još uvek stanuju.

Ovu informaciju potvrdila je i kompanija Ziđin Koper koja kaže da će kuće i objekti koji su otkupljeni biti srušeni u skladu sa rudarskim planom kompanije uz punu usklađenost sa zakonima i propisima Republike Srbije.

„Da, planiramo da u skorije vreme srušimo sve otkupljene kuće. S obzirom na to da je svrha otkupa nekretnina — uključujući objekte — proširenje rudarskih operacija, jasno je da otkupljene nekretnine moraju biti korišćene u tu svrhu“, rekli su iz kompanije.

Kazna za neposlušne

Učešće meštana na protestima i kritikovanje rudarskih radova u Krivelju naišlo je, kako tvrde, na direktne posledice po zaposlene u kompanijama iz grupacije Ziđin. Milan, koji je radio u Ziđin Majningu, aktivno je učestvovao na protestima i delio informacije o njima na kineskoj platformi WeChat. Sada tvrdi da je zbog javnog iskazivanja svojih stavova izgubio posao.

„Tek nakon otkaza saznao sam da je firma u kojoj sam radio uputila poziv Ziđin Koperu i raspitivala se šta ja tu radim, da li pravim probleme i da li treba da me reše. Nakon toga krenuo je mobing na poslu, raznorazna nameštanja i podmetanja, sve je išlo ka tome da izgubim posao“, smatra Milan.

Prema njegovim rečima, otkaz koji je usledio nije bio vezan za radni učinak, već za to što su pojedinci, uključujući i njega, smatrani „nepodobnima“. Milan navodi da je grupa radnika u okviru njegovog sektora pokrenula peticiju protiv menadžera, koju je potpisalo 28 od 30 zaposlenih. Umesto da se reše problemi unutar menadžmenta, posledice su pretrpeli zaposleni – neki su premešteni, neki su napustili firmu, dok su ostali „kažnjavani kroz raznorazne interne procedure“.

„Imao sam mogućnost da se zaposlim u Ziđin Koperu kao šumarski inženjer, ali mi je stavljeno do znanja da je to nemoguće zbog mog prethodnog rada u Majningu i političkog delovanja na protestima. Tada sam saznao za postojanje nekakve 'crne liste' na kojoj sam se našao. Nisam poželjan u Ziđinu, a očigledno ni u državnim kompanijama jer još uvek nemam posao“, dodaje on, naglašavajući da se u istoj situaciji nalazi još nekoliko bivših radnika koji su obeshrabreni da traže novo zaposlenje.

Ipak, kompanija Ziđin Koper navodi kako nije povezana ni sa kakvim crnim listama.

„Kompanija nije povezana ni sa kakvim „crnim listama“, uključujući one koje se odnose na radnike koji učestvuju u protestima. Čvrsto verujemo da politika nema mesta na radnom mestu i u potpunosti poštujemo pravo svakog zaposlenog da učestvuje u političkom životu na način koji
sam izabere“.

Uticaj rudarenja na okolinu

Širenje rudarskih aktivnosti u okolini Bora ostavilo je trag na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Meštani Krivelja tvrde da su posledice vidljive na svakom koraku.

Posebno problematična, prema njihovim rečima, jeste voda koja dolazi iz pravca Cerova, gde se „golim okom može videti da reke promene boju“.

„Prašina sa kopa dolazi svakodnevno, naročito dok traju miniranja. Tada se digne oblak prašine koji se samo spusti na selo“, kaže Milan.

Osim narušenog kvaliteta vode i vazduha, meštani tvrde da i njihovo zdravstveno stanje trpi. Građani Bora koji boluju od malignih ili retkih bolesti, od skoro mogu ostvariti pravo na jednokratnu novčanu pomoć, što dodatno potvrđuje ozbiljnost zdravstvene slike u ovom području. Iznos pomoći zavisi od statusa podnosioca, a nezaposlena lica mogu dobiti 100.000 dinara.

Stručnjak za zaštitu životne sredine, Toplica Marjanović, kaže da su posledice rudarskih aktivnosti duboko ukorenjene u sve segmente života stanovnika.

„Rudarstvo je delatnost koja neminovno utiče na životnu sredinu, ali u slučaju Bora i Krivelja taj uticaj je višestruko izražen“. U samom selu i njegovoj okolini nalaze se dva rudnika bakra, rudnik krečnjaka, odlagališta rudarskog otpada i flotacijska jalovišta. To znači da su meštani praktično opkoljeni izvorima zagađenja.“

Prema njegovim rečima, vazduh u ovom području gotovo nikada nije čist zbog emisija prašine koja nastaje od eksploatacije rude, rada teške mehanizacije i transporta materijala, ali i od vetra koji diže prašinu sa odlagališta i suvih površina flotacijske jalovine. Kaže i kako povremeno dolazi i do zagađenja azotnim oksidima tokom miniranja.

„Cerova i Kriveljska reka zagađene suprocednim vodama sa površinskih kopova i one su van propisanih kategorija – praktično neupotrebljive za bilo kakve namene. U zemljištu se talože teški metali koji se, kroz prašinu i vodu, unose u lanac ishrane. Na kraju, sve to dospeva i do čoveka“, upozorava Marjanović.

Kako ističe, u poslednje vreme sve je više dokaza o povezanosti između rudarskih aktivnosti i narušenog zdravlja lokalnog stanovništva. Kao posebno ugrožene, osetljive grupe navodi decu i starije ljude.

Saradnja sa organizacijama za zaštitu životne sredine

Zbog svega navedenog, grupa građana iz Krivelja, Slatine i Bora pokrenula je saradnju sa Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), koja im je pružila pravnu podršku.

„Podnosili smo prijave jer je kompanija Ziđin nelegalno krenula sa širenjem kopa i radom na parcelama i teritorijama za koje nemaju nijednu dozvolu. Inspektori su im zabranjivali rad, ali oni bi se posle par dana vraćali. Sa RERI-jem imamo zajedničku prijavu u vezi sa zagađenjem vazduha i životne sredine“, objašnjava Milan.

O saradnji sa RERI-jem govorila je i članica MZ Krivelj, Jasna Tomić, koja kaže da je ova nevladina organizacija jedina koja je prepoznala njihov problem.

O krivičnoj prijavi govorio je i RERI:

„Kvalitet vazduha u Boru je tokom svih godina u kojima Zijin posluje u Boru i okolini okarakterisan kao prekomerno zagađen. Prosečne godišnje koncentracije arsena su tokom 2022. godine bile iznad propisanih vrednosti na gotovo svim mernim mestima, a prosečna vrednost na jednoj mernoj stanici bila je 8,4 puta veća od koncentracije utvrđene da bi se izbegli štetni efekti po zdravlje ljudi. Tokom 2023. godine u vazduhu su zabeležene koncentracije arsena čak 73 puta veće od utvrđenih, ali i koncentracije kadmijuma u vrednostima 19 puta većim od godišnje ciljne vrednosti“, naveo je RERI u saopšenju nakon podnošenja tužbe.

Prema njihovim rečima, zagađenje je zahvatilo i zemljište u neposrednom i širem okruženju rudarsko-topioničarskog kompleksa, gde su utvrđene visoke koncentracije arsena, kadmijuma, hroma, nikla, olova i žive.

Kako ova organizacija tvrdi, na sedam od 25 ispitivanih lokacija koncentracija arsena bila je višestruko veća od dozvoljene, a registrovano je i prisustvo kancerogenih jedinjenja poput toluena i ksilena.

Zagađene su i vode na teritoriji Bora – u Cerovoj reci izmerene su koncentracije bakra čak 58 puta veće od dozvoljenih, dok su u Kriveljskoj reci koncentracije nikla bile deset puta veće od propisanih vrednosti.

„Ovo je treći postupak protiv Ziđina, u kom se postavlja pitanje krivične odgovornosti za zagađenje. Prvi je rezultirao prvostepenom osuđujućom presudom iz septembra 2023. godine, za zagađenje iz 2019. i 2020. godine. U toku je i postupak zbog zagađenja tokom 2021. godine u kojem se čeka veštačenje o uzroku i posledicama zagađenja“, navela je u saopštenju Ljubica Vukčević, advokatica RERI-ja.

Iz ove nevladine organizacije poručuju da očekuju od nadležnog tužilaštva i suda u Boru da, nakon što utvrde činjenice iz prijave, prepoznaju ozbiljnost i dugotrajnost problema i izreknu adekvatne sankcije kompaniji. Kako navode, Ziđin je i pored ranijih presuda i kazni nastavio sa istom praksom, zbog čega je nužno da se ovaj slučaj sankcioniše u punom obimu zakona.

Pored toga, Radna grupa za biznis i ljudska prava Ujedinjenih nacija, koja je u oktobru u Srbiji boravila deset dana, posebno je istakla situaciju u Krivelju i Boru. Prema njihovim analazima selo Krivelj snosi nesrazmeran udeo negativnog uticaja (zagađenje teškim metalima, ugroženost vode, stoke i poljoprivrede), a nastali rizici po ljude i životnu sredinu nisu zanemarljivi.

Eksperti su takođe ukazali na nedostatak transparentnosti u vezi sa emisijama i supstancama koje Zijin koristi u rudarskim aktivnostima, ograničen pristup toksikološkim ispitivanjima, kao i minimalne kazne za kršenje propisa u oblasti zaštite životne sredine.

Dodatno, njihov izveštaj naglašava neadekvatno uključivanje lokalnih zajednica u donošenje odluka, uključujući procese eksproprijacije zemljišta i preseljenja, gde su zajednice često informisane samo formalno, bez stvarnog dijaloga i konsultacija.

UN eksperti zaključuju da su poštovanje i zaštita ljudskih prava preduslovi za održivi razvoj i da država mora da obezbedi transparentnost, odgovornost i nezavisni nadzor u svim projektima koji utiču na životnu sredinu i zajednice, uključujući i Krivelj.

Kako druge države rešavaju slične probleme

Sagovornici iz Krivelja ističu da ono što se meštanima nudi u Srbiji nije uporedivo sa standardima koji postoje u nekim drugim zemljama.

„Istraživao sam kako to izgleda u Nemačkoj. Oni čak imaju posebnu reč za nadoknadu čoveku za emocionalni gubitak jer se seli iz mesta odakle je tolike godine živeo. Onda se isplati celo domaćinstvo, zemljište, dobije se dobra novčana nadoknada i plus na sve to se dobije nov objekat u nekom novom naselju. To ovde nije slučaj – nude nam samo kvadraturu koju posedujemo i plac do pet ari“, objašnjava Milan.

Kako dodaje, dodatni problem je i sama lokacija koju kompanija predlaže jer bi ona ponovo bila relativno blizu rudnika, ali ovoga puta Čukaru Peki, pa postoji bojazan da će se isti scenario ponoviti u budućnosti.

Nezvanični planovi sa potencijalnim problemima

Meštanima Krivelja nije svejedno ni kada govore o nezvaničnim planovima za izgradnju akumulacionog jezera za potrebe rudnika.

„To je priča za koju nam niko konkretno nije rekao šta je planirano. Videli ste da je dole brana i novi kolektor koji sprovodi reku i to je sve urađeno bez ikakve studije, planova, papira, dokumenata... Tu bi trebala da bude neka velika akumulacija vode za potrebe rudnika. Mi ne znamo kako bi to moglo da utiče na selo, da li bi moglo da dođe do neke nove poplave. Svi smo zabrinuti zbog toga“, kaže Milan.

Poplave u Krivelju, ali i u još nekoliko okolnih mesta, dogodile su se u junu 2023. godine usled velike količine padavina. O situaciji tada, ali i mogućim novim katastrofama govorila je članica MZ Krivelj, Jasna Tomić.

Na pitanja o mogućoj izgradnji akumulacionog jezera, u kompaniji Ziđin Koper navode da trenutno ne postoji plan za izgradnju rezervoara u Krivelju.

„Kompanija trenutno nema plan da izgradi rezervoar u Krivelju“, navode iz Ziđina, dodajući da su uzroci prošlogodišnjih poplava drugačije prirode.

Prema objašnjenju kompanije, glavni razlozi za poplave koje su 2023. godine zahvatile centar sela Krivelj bili su ekstremne količine padavina, a prema njihovim rečima, 112,6 milimetara u jednom danu u Borskom okrugu, kao i nedovoljni kapaciteti za odvodnjavanje starog tunela, za koji kažu da je problem nasleđen iz perioda nekadašnjeg RTB-a.

„Tokom poplave, Kompanija je proaktivno preusmerila približno 1,4 miliona kubnih metara poplavne vode u površinski kop Veliki Krivelj. Ova akcija zaštitila je lokalne stanovnike i njihovu imovinu u Krivelju, uprkos značajnim operativnim gubicima koje je kompanija pretrpela“, navode iz Ziđina.

U kompaniji napominju i da stari tunel za odvodnjavanje, koji se nalazi u podnožju postrojenja za odlaganje jalovine Veliki Krivelj i funkcioniše još od 1970. godine, predstavlja veliki bezbednosni rizik. Kažu kako tunel ima niz strukturnih oštećenja — pukotine, deformacije i curenje vode — što, kako ističu, može izazvati potencijalno katastrofalne posledice.

„U slučaju strukturnog kvara i kolapsa tunela, milioni kubnih metara jalovine mogli bi biti ispušteni u reku Krivelj, a zatim nizvodno kroz Borsku reku i Timok do Dunava. To bi predstavljalo ozbiljnu pretnju zajednicama nizvodno i moglo bi izazvati tešku, potencijalno nepovratnu i prekograničnu ekološku katastrofu“, upozoravaju iz kompanije.

Kako bi se sprečio takav scenario, kompanija navodi da je, uz saglasnost države i lokalne samouprave, uložila više od 75 miliona dolara u izgradnju novog tunela za odvodnjavanje, čiji je probni rad započeo tokom 2024. godine.

„Novo postrojenje ima kapacitet za prihvatanje poplavnih voda 4,5 puta veći od starog tunela, čime se značajno poboljšavaju performanse odvodnjavanja i eliminišu dugogodišnje pretnje po javnu bezbednost i životnu sredinu za selo Krivelj i nizvodne oblasti“, poručuju iz Ziđina.

Iako kompanija tvrdi da novi tunel rešava dugogodišnje probleme, među meštanima i dalje vlada nepoverenje zbog ranijih iskustava i nedostatka potpune informisanosti.

Čekajući pravdu

Nažalost, ne dešava se prvi put da su institucije u Srbiji, makar ćutanjem, zakazale. Rudarenje u Boru ne ostavlja samo rupe u zemlji, već i u zakonu, a Milan Ćosić, meštanin sela Krivelj, samo je jedan od mnogih građana Srbije koji je posledice disfunkcionalnog sistema osetio na svojoj koži.

Dok se meštani Krivelja nadaju da će pravda pobediti, Milan se nada da će uskoro naći novi posao. Zbog kojeg mu, kako tvrdi, neće biti uskraćeno pravo na slobodu mišljenja i delovanja.

Datum objave teksta: 26. 11. 2025.